Oпште о отпаду
ОТПАД ЈЕ РЕСУРС
Интензиван технолошки развој човенчанства довео је до прогреса свих привредних делатности, пре свега у сектору енергетике и различитих индустријских грана, али и до стварања обиља најразноврснијих производа широке потрошње. Овај динамичан раст отворио је нове изазове на пољу одговорности људског деловања у погледу постављања граница којима се неће успоравати даљи развој, а које ће омогућити да се убудуће не угрожава животна средина, односно здравље људи.
Човек се, дакле, налази у двострукој улози, произвођача са једне и загађивача, са друге стране. Као произвођач треба да изгради један нови приступ у погледу ограниченог коришћења природних богатстава и развоја тзв. чистих технологија, а истовремено као загађивач, треба да преузме степен одговорности који му припада као појединцу и члану заједнице. Овај концепт, као тежња усклађивања економских, социолошких и еколошких фактора, представља оквир одрживог развоја.
Једну од највећих препрека одрживом развоју је свакодневно стварање огромних количина отпада које загађују воду, ваздух и земљиште. Наконтролисано поступање са отпадом представља опасност за здравље људи, биолошку разноврсност и климатске промене.
Савремено управљање отпадом представља превентиву у очувању животне средине. Обавеза сваке државе је да овој тематици приступи стратешки и системски у складу са међународним конвенцијама. Нашу земљу у процесу приступања Европској Унији у овом погледу очекују велике обавезе. Међутим, однос према отпаду морамо унапредити пре свега због нас самих као и наших потомака и прихватити део одговорности у свакодневном поступању са отпадом у домаћинству, радном окружењу, на улици, у школи…
Одговорност подразумева да отпад више не посматрамо као оптерећење него да, као и све земље у Европи, у отпаду видимо ресурс. Сви знамо или би требало да знамо, да у свакодневном животу одбацујемо одређене делове предмета и материјала који на више начина могу бити поново употребљени. Отпадом треба да управљамо по одређеним принципима, трудећи се да из отпада искористимо све што се може упутити у поновну прераду или енергетско искоришћење. На тај начин ревалоризујемо економску вредност отпада и практично одбацујемо само оно што се не може поновно искористити.
ОТПАД
Отпад је сваки материјал, производ или предмет који после свог коришћења (краја животног циклуса) постаје сувишан и неупотребљив. Дакле, отпад је свака материја или предмет који се у току обављања производне, услужне или друге делатности, као и у свакодневном животу одбацује, намерава или је неопходно да се одбаци.
ВРСТЕ ОТПАДА
Уобичајена су два типа поделе отпада и то према месту настанка и према опасним особинама.
Врсте отпада према месту настанка су:
- Комунални отпад (кућни отпад)
Отпад из домаћинстава (кућни отпад), као и други отпад који је због своје природе или састава сличан отпаду из домаћинства
- Комерцијални отпад
Отпад који настаје у трговачкој и услужној делатности, канцеларијском пословању, институцијама и по својим карактеристикама не представља комунални ни индустријски отпад.
- Индустријски отпад.
Настаје тј. генерише се у производним процесима, а у погледу хемијских и физичких особина по саставу и својствима специфичан је за сваку индустрију.
У зависности од опасних карактеристика отпада, које утичу на здравље људи и животну средину постоје:
- Инертни
Инертни отпад је отпад који није подложан било којим физичким, хемијским или биолошким променама, не раствара се, не сагорева или на други начин физички или хемијски реагује, није биолошки разградив или не утиче неповољно на друге материје са којима долази у контакт, на начин који може да доведе до повећања загађења животне средине или угрози здравље људи. Треба напоменути да укупно излуживање и садржај загађујућих материја у отпаду и екотоксичност излужених материја не смеју бити значајни, а посебно не смеју да угрожавају квалитет површинских и/или поџемних вода.
- Неопасан
Неопасан отпад нема карактеристике опасног отпада
- Опасан
Опасан отпад по свом пореклу, саставу или концентрацији опасних материја може проузроковати опасност по животну средину и здравље људи и има најмање једну од опасних карактеристика утврђених посебним прописима, укључујући и амбалажу у којој је опасан отпад био или јесте упакован. Опасан отпад може имати једну или више опасних карактеристика. Укупно је препознато 14 могућих карактеристика које носе Х ознаку. Листа опасних карактеристика – Х листа односи се на запаљивост, експлозивност, токсичност, корозивност, мутагеност, иритантност, канцерогеност и токсичност.
РЕЦИКЛАЖА ОТПАДА
Хијерархија управљања отпадом
Хијерархија управљања отпадом представља приоритетан редослед мера које се примењују у управљању отпадом. Овај редослед омогућава да се отпадом управља на начин којим се достиже најбољи ефекат по заштиту животне средине.
ПОСЕБНИ ТОКОВИ ОТПАДА
Одређене специфичне групе односно врсте отпада посматрају се као посебни токови отпада. Управљањем посебним токовима отпада је потребно, пре свега због великог потенцијала одређених врста отпада у погледу рециклаже И поновног искоришћења али И других специфичности нарочито у погледу опасних карактеристика, које настају само у појединим делатностима због чега је ове врсте потребно посебно пратити почев од места настајања, сакупљања, транспорта и третмана, до коначног збрињавања.
Када говоримо о посебним токовима отпада мислимо на: истрошене батерије и акумулаторе, отпадна уља, отпадну гуму, отпад од електричних и електронских производа, отпадна возила,отпадне флуоресцентне цеви које садрже живу, отпад који садржи полихлороване бифениле (ПЦБ), отпад који садржи азбест, медицински и фармацеутски отпад, отпад из производње титан-диоксида као И на амбалажни отпад.
Управљање посебним токовима отпада је у нашој земљи регулисано поџаконским актима за све наведене врсте отпада изузев управљања амбалажом И амбалажним отпадом које је због своје сложености регулисано посебним законом. Сви прописи су усклађени са захтевима одређених европских директива које поред начина поступања прецизно дефинишу обавезе у погледу специфичности за сваку врсту отпада.
Генерално, одговорност у управљању посебним токовима отпада имају произвођаћи, увозници И дистрибутери као и власници отпада. Ова врста одговорности се назива продуженом одговорношћу којом се обавезе поступања И збрињавања односе на све у ланцу од тренутка производње производа па до краја његовог животног циклуса, односно тренутка када ове специфичне врсте производа постају отпад што подразумева обавезе сакупљача, оператера за третман отпада И начина крајњег збрињавања отпада који су посебни токови. Сви оператери у управљану посебним токовима отпада морају имати одговарајуће дозволе у складу са прописима РС.
У Републици Србији, привредна друштва и предузетници који производе или увозе производе који после употребе постају посебни токови отпада у обавези суда воде дневну евиденцију и подносе Годишњи извештај о количини и врсти произведених и увежених производа који после употребе постају посебни токови отпада Агенцији за заштиту животне средине до 15. марта текуће године за претходну годину. На основу ових извештаја привредна друштва и предузетници који производе или увозе производе који после употребе постају посебни токови отпада спадају у обвезнике плаћања накнаде за посебне токове отпада.
Обавеза вођења дневне евиденције и израде годишњег извештаја о посебним токовима отпада, као и обавеза обрачуна и плаћања накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада прописана је:
Уредбом о производима који после употребе постају посебни токови отпада, обрасцу дневне евиденције о количини и врсти произведених и увезених производа и годишњег извештаја, начину и роковима достављања годишњег извештаја, обвезницима плаћања накнаде, критеријумима за обрачун, висину и начин обрачунавања и плаћања накнаде (“Сл. гласник РС”, бр. 54/2010, 86/2011, 15/2012 , 41/2013 ‐ др. правилник и 3/2014).
Накнада се обрачунава произвођачимакада производ први пут пласирајуна тржиште односно увозницима у тренутку када је увезени производ оцарињен.
Производи на које се односи поменута Уредба су:
1. гуме од моторних возила (аутомобила, аутобуса, камиона, моторцикала и др.), пољопривредних и грађевинских машина, приколица, вучених машина и других машина и уређаја и остали слични производи;
2. производи који садрже азбест;
3. батерије или акумулатори;
4. сва минерална и синтетичка уља и мазива која више нису погодна за првобитну намену, а нарочито коришћена моторна уља и уља за мењаче, као и минерална уља за подмазивање, уља за турбине, хидраулична уља и остала минерална или синтетичка уља, као и свако уље које настаје обављањем угоститељске и туристичке делатности, у индустрији, трговини и другим сличним делатностима у којима се припрема више од 50 оброка дневно, као и отпадни муљ из производње јестивог уља;
5. електрични и електронски производи чији рад зависи од електричне струје или електромагнетних поља, као и производи намењени за производњу, пренос и мерење струје и електромагнетних поља, за коришћење код напона који не прелази 1000 В за наизменичну струју и 1500 В за једносмерну струју;
6. возило категорије М1 (моторно возило за превоз путника – путничко возило које, осим седишта возача има још највише осам седишта) или Н1 (моторно возило за превоз терета ‐ теретно возило чија највећа дозвољена маса није већа од 3,5 т), моторно возило са три точка, осим моторних трицикала (категорија Л5 ‐ тешки трицикл) и њихови неупотребљиви или одбачени делови.
